Живиш и учиш, тако кажу.
Па, понекад научиш. Други пут си једноставно превише тврдоглав да би учио, што је један од разлога зашто сам покушавао да поправим возачев прозор на нашем пикапу.
Није радило како треба већ неколико година, али смо га само држали смотаног и затвореног. Онда је упало у врата. Никаква трака га није могла задржати. Али то је само значило да смо га возили са отвореним прозором. Није велика ствар по лепом времену. Друга ствар по киши. Киша је дувала, а на аутопуту велики камиони нису само прскали ваш ауто, већ су прскали вас. Пошто се и клима уређај покварио, вожња по летњој врућини постала је права мука.
Па сам отишао на интернет да видим да ли постоји нешто о поправци камионета из 1999. године. Зачудо, било је. Било је много видео снимака и изгледало је као да то неће бити толико велика ствар. Све док нисам почео.
Унутрашња плоча врата је причвршћена са пет шрафова, два се могу уклонити помоћу крстастог одвијача. Остала три су нешто што се зове Т-25, мислим. Потребан им је посебан шестострани одвијач. Мислио сам да сам имао среће јер сам заправо имао неке од ових посебних одвијача из мог последњег катастрофалног пројекта поправке.
Дакле, и даље не разумејући зашто компанија није могла да користи исте шрафове за све, све сам их уклонио и пажљиво расуо по поду камиона како би се лако могли изгубити.
Панел врата је још увек био на њему јер је потребан посебан алат за скидање полуге (заправо се тако зове) да би се одвојила полуга прозора. Након још једног брзог прегледа интернета, нашао сам типа који је рекао да се могу користити клешта са шпицастим врхом, па сам ту уштедео неколико долара.
Опет сам имао среће јер сам имао неколико пари ових. Купим пар, а онда када дође време да их користим, нестали су у подруму. Сви се на крају појаве, али никада када ми затребају, па увек купујем нови пар.
После јаке борбе, ручица ми је некако спала у руци и, о радости, опруга је још увек била причвршћена и спремна да се врати, ако икада поправим прозор. Али немојте бројати пилиће док се не излегу, кажу.
Панел је био скинут, али је и даље био причвршћен за спољну кваку помоћу шипке из унутрашњег отварача врата. Уместо да је пажљиво скинем, петљао сам се и поломио део унутрашње кваке. Тек тада се шипка ослободила спољне кваке. Ставио сам је са осталим стварима на под.
РИМ НИЈЕ ИЗГРАЂЕН ЗА ЈЕДАН ДАН
Скинуо сам подизач прозора, што је овај метални комад са свим врстама углова и зупчаницима који изгледају злобно. После неколико дана сам могао да купим део за унутрашњу кваку на вратима, а такође и нови подизач прозора.
Па, Рим није изграђен за један дан, а ни ја никада нисам ништа поправио тако брзо. Сада сам већ недељу дана у овом пројекту и желео бих да једноставно нестане. Али сада не само да је прозор био стално спуштен, већ сте током вожње морали да отворите врата тако што сте посегнули напоље за кваком.
Па, понекад мораш да срушиш да би градио, рекао сам себи. Пошто сам срушио скоро све што је постојало, покушао сам да обновим.
После много покушаја, прозор је поново на месту. Сада ми је потребан само један вијак који сам изгледа изгубио. Панел врата је такође спреман за поновно постављање — кад бих имао све шрафове.
РЕШАВАЊЕ ЛАЖНЕ САОБРАЋАЈНЕ КАЗНЕ
Али сада сам заузет другим пројектом. Морам да убедим град Чикаго да нисам непрописно паркирао 11. августа јер ни ја ни мој ауто нисмо били тамо. Пошто имају погрешну регистарску таблицу на казни, нисам ни сигуран како су добили моје име. У ствари, када сам покушао да исправим ствари на њиховом посебно дизајнираном веб-сајту, одбили су да поверују да је моје презиме Спајерс.
Ово би требало да буде диван неред. Барем врата изгледају лака у поређењу са овим.
Увек је нешто, кажу.
Време објаве: 11. новембар 2021.
